Opšte statistike saobraćajnih nesreća u kojima su učestovali motociklisti

Izvor ovih izvoda je američko društvo advokata koji su specijalizovani za nesreće gde učestvuju motociklisti. Studija je uključila oko 4500 saobraćajnih nesreća koje su se dogodila u LA-u 1981. godine. Svakako vredi pogledati…

1. Najopasnije povrede u nesrećama su povrede grudi i glave.
2. Upotreba kacige je naj kritičniji faktor u prevenciji povreda glave.
3. Upotreba full kacige povećava zaštitu i značajno smanjuje povrede lica.
4. Kaciga nema ograničavajući faktor na kritične zvuke saobraćaja, nema ograničavanje vidnog polja, nije uzrok umoru ili gubitku koncentracije i kao takva se ne može smatrati opremom koja negativno utiče na sigurnost u saobraćaju.
5. Ne postoji mogućnost povrede vrata kacigom, učesnici u saobraćajnim nesrećama koji su nosili kacige su imali manji broj povreda vrata nego vozači bez kacige.
6. U proseku, 50% svih motociklista nosi kacigu, na žalost samo 40% vozača koji su učestvovali u saobraćajnim nesrećama su nosili kacige. (napomena, izvor statistike su zvanični dokumenti, procenjuje se da veliki broj nesreća koje se dese bez povreda se i ne prijavljuju a većina takvih je sa zaštitnim kacigama)
7. U 73% svih saobraćajnih nesreća u kojima su učestvovali motociklisti, vozači nisu imali zaštitu očiju od vetra, i to se smatra kao odlučujućim faktorom u nesrećama jer im je vetar uticao na vid i povećao rizik ne primećivanja nesreće.
8. Upotreba moto opreme, od čizama do rukavica je veoma efikasna zaštita od ogrebotina koje su najčešće, ali i najbezazlenije povrede.
9. Težina povreda se se povećava brzinom, upotrebom alkohola i veličinom motora.
10. Skoro polovina nesreća sa fatalnim ishodom uključuje upotrebu alkohola među učesnicima nesreče.
11. Skoro polovina nesreća u kojima su učestvovali motociklisti je prouzrokovana vozačima koji su imali manje od 5 meseci iskustva sa motorom koji su vozili.
12. Vozači motora koji su učestvovali u saobraćajnim nesrećama u velikoj meri opet budu učesnici nesreća.
13. Najveći broj vozača koji učestvuju u saobraćajnim nesrećama je starost između 16 i 24, dok je najmanje vozača u saobrajnim nesrećama bilo starosti između 30 i 50. 96% vozača učestvovalih u nesrećama su muškarci.
14. Skoro 75% nesreća uključujue još jedno vozilo pored motora, najčešće putnički automobil.
15. Problem prepoznavanja i primećivanja motocikliste u saobraćaju je najveći uzrok nesreća između automobila i motocikla. Vozač automobila ne vidi motociklistu sve do nesreće ili prekasno da bi je izbegao.
16. Najčešći scenario nesreće je kada motociklista produžuje pravo a vozač automobila skreće ulevo i udara motociklistu u mimoilaženju.
17. U dve trećine slučajeva vozač automobila je prevideo pravo prvenstva motocikliste i izazvao nesreću.
18. Raskrsnice su najčešća mesta saobraćajnih nezgoda motociklistai drugih vozila..
19. Odbljesak sunca ili zaslepljenost vozača farovima je uzrok u velikom broju nesreća u kojima je učestvovalo više vozila.
20. Vidljivost motocikliste je kritičan faktor u velikom broju saobraćajnih nesreća, i uveliko se smanjuje jakim farovima na motociklu, i nošenjem opreme u žutoj, narandžastoj ili jarko crvenoj boji.
21. Tipična saobraćajna nesreča ostavlja vozaču samo 2 sekunda da deluje i pokuša da izbegne nesreću.
22. Motociklisti pokazuju velike probleme pri izbegavanju nesreća. Veliki broj vozača jako koči zadnjom kočnicom izazivajući zanošenje i slabije koče prednjom čime smanjuju mogućnost da se pre zaustave. Mogućnost izbegavanja pri blokadi zadnjeg točka je zanemarljivo mala.
23. Oko 25% sudara gde je učesnik samo motociklista je udar u fiksirani objekat i/ili izletanje sa puta.
24. Verovatnoća povrede u nesrećama gde učestvuju motociklisti se kreću oko 97%, pri čemu 45% tih povreda spada u teže.
25. Kvar na vozilu i loš put su uzroci u samo 3% slučajeva saobraćajnih nesreća, a vremenske prilike nisu bile uzrok nesreće u 98% slučajeva saobraćajnih nesreća.
26. Ograničavajući faktor vidnog polja motocikliste neposredno pre nesreće nije uticajan faktor kao uzrok nesreće, više od 75% nesreća se dešava u 45 stepeni sa svake strane linije pogleda ispred motocikliste.
27. Najveći broj saobračajnih nesreća se dešava pri brzinama od oko 60kmh.
28. Gubitak koncentracije i pažnje je i najčešći uzročnik saobraćajnih nesreća.

Izvor ovih statistika je američko društvo advokata koji su specijalizovani za nesreće gde učestvuju motociklisti. Studija je uključila oko 4500 saobraćajnih nesreća koje su se dogodila u LA-u 1981 godine. Svakako vredi pogledati…

    

Zaključeno je komentarisanje.