Koje delove tela treba zaštiti u vožnji?

Svaki pad je jedinstven. To kotrljanje po asfaltu dok vam delovi tela udaraju o tlo se ne može ponoviti, svakako, ni ne želimo to da ponavljamo. Na kraju, kada se zaustavimo, i kada adrenalin polako prestane da zaglušuje bol, ostaje da vidimo koliko smo stradali. Svaki pad boli, neki bole mnogo a neki još više. Ukoliko želite da saznate o statistikama povreda u saobraćajnim nesrećama i o opremi koja bi mogla da smanji verovatnoću da doživite povredu, pročitajte ovaj članak.

Na početku, imao sam dilemu da li ovu temu da stavim u podforum Oprema. Malo sam razmislio i shvatio da je ovo ustvari više priča o vozaču nego o opremi. U ovoj priči nećemo favorizovati ni jedan deo opreme, niti ćemo govoriti o razlikama u kvalitetu opreme. Zašto postavljam tako stanje stvari? Pa zato što ja nemam protektore na rukavicama a Evil i Mina imaju. Pablo ima kombinezon, a Đura flip up kacigu. Svako odnas ima neki komad opreme po svojim afinitetima i u krajnjoj liniji, po slobodnom izboru. Ovo je uopštena priča o opremi koja sprečava određene vrste povreda na određenim delovima tela. Evo, gledam kako sam nazvao temu i pade mi na pamet da, ustvari, tokom vožnje trebamo da se zaštitimo od dve stvari. To su hladnoća i eventualni predmeti koji mogu da nam smetaju u vožnji (muve, skakavci i papagaji, kamenčići koji ispadaju iz kamiona ili kiša koja pada sa neba). Pravo pitanje je, koje delove tela trebamo da zaštitimo pri padu ili nesreći? E tu na scenu dolaze one dosadne statistike. Priznajem, na razmišljanje o ovome me navela Pablova tema Opreme vs. Povrede i ona slika čoveka koji trpi raznorazne ožiljke. Razmišljao sam o povredama koje sam viđao i koje su tipske, odnosno koje se često dešavaju. Onda sam našao par zanimljivih sajtova koji se bave istraživanjima bezbednosti u saobraćaju i uticaju moto opreme na povrede pri nesrećama.

Još uvek čitate? A onaj sajt sa golišavim manekenkama?

Povrede koje su nastale padom sa motora ili u saobraćajnim nesrećama u kojima su učestvovali motoristi često bivaju veoma ozbiljne i opasne po život. Na sreću, učestalije su one situacije kada vozač ili suvozač posle pada ne izgube život ali pretrpe značajne povrede na određenim delovima tela. Jedina povreda koja oštećuje celo telo podjednako je stradanje u požaru. Svaka druga će dovesti do različitog raspoređivanja povreda po telu. Pad sa motora, po svojoj specifičnosti ima različit nepovoljni uticaj na određene delove tela, dok su za povrede nekih delova tela potrebni sticaji baš čudnih okolnosti. Na početku (nije valjda ovo još jedan početak?? pitate se vi…) ćemo napravi najgrublju podelu ljudskog tela. (Zvučim kao kasapin u kanibalističkoj komuni) biće to podela na prednji deo i zadnji deo. Druga podela će biti četiri zone tela koje treba zaštiti na određene načine. Noge, ruke i glava su predmet posebne priče, nju ćemo na kraju.

1. Zona – Preporučuje se zaštita tvrdim protektorima
2. Zona – Ovu zonu treba štiti sa više slojeva materijala koji je otporan na habanje.
3. Zona – Ove zone imaju relativno mali rizik za povredu koja nastaje trenjem.
4. Zona – Materijal koji se upotrebljava za zaštitu ove zone može biti upotrebljen za ventilaciju ili elastičnost.

Prednji deo tela

1. Zona

Ramena – Ramena su pogođena u 19% svih nesreća. Povreda mekog tkiva u 12% i frakture u 7%. Zbog ovako velikog udela u nesrećama, svaki peti slučaj, logično je da je po Evporpskom standardu za zaštitinu opremu obavezna upotreba protektora u zaštitnoj opremi za motoriste.

Kolena – Kolena su pogođena u 50% svih nesreća, i to 46% povrede mekog tkiva, a u 4% slučaja su u pitanju frakture. Protektori? Obavezno.

Potkolenica – Cevanica se sjebe u 46% i to 31% je guljenje a 15% lom. 15% jebote! Nosite kostobrane, posebno ako idete na cross.

2. Zona

U drugu zonu upadaju podlaktice i nadlaktice, zatim butine i spoljni delovi kolena.

3. Zona

Nadlaktica – Nadlaktica strada u 14% nesreća. 11% su povrede mekog tkiva a ostatak su frakture.

Lakat – Lakat se rokne u 15%, a puca u 3% nesreća, ostatak su guljenja.

Podlaktica – 22% nereća, u 15% guljenje a u 7% puca.

4. Zona

Vrat – Vrat strada u svakoj desetoj nesreći, a frakture se dešavaju u 3% slučajeva.

Grudi – Povrede grudi su prisutne u 19% nesreća. Relativno retko se dešavaju unutrašnje povrede. Svakako ove vrste povreda se dešavaju u koliziji sa drugim vozilom. Imajte na umu da postoji tačka posle koje ni jedna zaštita nije moguća, jedini način je izbegavanje…

Stomak – Povrede stomaka nisu česte, ali mogu biti veoma komplikovane. Dešavaju se u oko 14% slučajeva.

Karlica – Skoro polovina vozač koji su imali povrede karlice, imali su i povrede unutršnjih organa. Povrede karlice de mogu desiti prilikom udarca u drugo vozilo kao i pri padu.

Butina – Butkica strada u 34% slučajeva, a jedan od deset vozača koji pretrpe saobraćajnu nesreću slome butnu kost. Ponoviću, postoji tačka posle koje jednostavno ni jedna zaštita nema smisla, ali je dobro imati zaštitu zbog smanjenja intenziteta povreda i zbog sprečavanja prljanja rane.

Leđa

Jedina tačka sa 1. zonom je lakat. O njemu smo već pričali. Leđa su, sa druge strane prilično pogođena dodirima i trenju zbog fizionomije ljudskog tela. Pri padu se često instiktivno sklupčamo, a tada su leđa najranjivija.

Stopalo i zglob na nozi – Statistike pokazuju da će se kosti stopala mnogo ređe slomiti nego što će tetive pretrpeti oštećenje. Zglob često strada pri udarcu u drugo vozilo, kao i pri padu motora na vozača.

Glava, šaka, stopalo.

Glava – Glava strada u 48% nesreća. 40% povred emekog tkiva i 8% fraktura. Nema poente stavljati kacigu ukoliko je ne vežete.

Šake – Povrede šaka se dešavaju u 30% nesreća a samo u 3% su u pitanju frakture. Činjenica da mnogi vozači nose rukavice je bitno uticala na smanjenje postotka povreda šake. Nošenje rukavice je veoma bitan faktor u opštoj sigurnosti jer šaka slabije reaguje kada se smrzne ili je mokra.

Zaključak?

Zaštitna oprema za motoriste nikako nije estetska kategorija. Proizvođači opreme, pre nego izdizajniraju kroj, moraju, ali MORAJU da postave određene materijale na određena mesta. U suprotnom moraju, ali MORAJU da navedu da se oprema ne sme koristiti u zaštitne svrhe. Ni jedna oprema, ipak nije namenjena da sigurno spasi vozača. Između to dvoje mora d apostoji razumevanje. Vozač treba da razume da mu protektori ne garantuju život posle pada, a oprema treba da bude tako konstruisana da dozvoljava vozaču lako manevrisanje. To bi bila kratka diskusija o delovima vozača koji mogu da nastradaju… Neke stvari zaista treba podebljati i nadam se da ćete bar ovo zapamtiti.

Postoji tačka posle koje ni jedna zaštitina oprema nema smisla.

    

Zaključeno je komentarisanje.