Izvini druže, nisam te video!
Tu čuvenu rečenicu “Nisam te video!” je bar jednom u životu svaki motociklistu čuo ili video u izbezumljenom pogledu vozača koji ga je umalo ubio. To se dešava širom sveta i to toliko često da su joj stranci nadenuli i ime – Smidsi (SMIDSY – Sorry Mate I Didnt See You, što u prevodu znači “Izvini Druže Nisam Te Video”). Zašto se to dešava? Koji su uzroci? Hajde da vidimo…
Tipična smidsi situacija, tj. situacija oduzimanja prednosti, iz perspektive motocikliste otprilike izgleda ovako:
- Motociklista se bezbrižno kreće putem sa pravom prvenstva i prilazi raskrsnici.
- Automobil prilazi toj istoj raskrsnici putem manje važnosti i dolazi na raskrsnicu sa željom da se uključi na put kojim ide motociklista.
- Motociklista vidi automobil, ali očekuje da će ga automobil propustiti i nastavlja dalje.
- Na desetak metara pre automobila, automobil kreće da se uključuje u raskrsnicu oduzimajući prednost motociklisti.
- Motociklista sad već nema vremena da ukoči ili izmanevriše…
- Automobil staje tačno ispred motocikliste, verovatno zbog straha jer je tek tad uočio motociklistu!
- … ;-(
Pretpostavimo da je uz malo sreće motociklista ipak nekako uspeo da ukoči i da se bezbedno zaustavi ispred automobila. Možemo sa velikom verovatnoćom pretpostaviti šta će biti reči vozača automobila – izvini, nisam te video… U velikom broju slučajeva na žalost motociklista ne doživi da čuje te reči.
Istraživanja mnogih svetskih organizacija za bezbednost u saobraćaju pokazuju da je preko polovine vozača automobila bar jednom doživelo takvu situaciju, što mnogo i ne čudi. Ono što čudi je što je ispod 10% tih vozača izjavilo da prilikom prestrojavanja gleda oko sebe pazeći na dvotočkaše. U Engleskoj je Ministarstvo Saobraćaja utvrdilo da je više od 25% nesreća u kojima su učestvovali engleski motociklisti bilo uzrokovano oduzimanjem prednosti.
Zašto nas drugi ne vide?
Razloga je puno, ali ih moramo jasno razumeti, da bismo sutradan u saobraćaju prepoznali potencijalnu smidsi situaciju.
1) Ljudsko oko teže prepoznaje pomeranja predmeta po dubini, tj. pokrete napred-nazad, dok puno bolje prepoznaje pokrete po x i y osi, tj. levo-desno i gore-dole. Motocikl kada prilazi raskrsnici, prvo je jako mali i jako sporo raste kako se probližava, a onda kada se približi brzo se značajno uveća. Takođe, kada automobilista pokrene automobil da se uključio na put sa pravom prvenstva i pogleda ka motociklisti, on je svojim kretanjem napravio x-pokret i tada mu je motociklista uočljiviji, pa otud i ono panično kočenje.
2) Kamuflaža – motocikl nema velike površine zbog koga bi se vizuelno isticao, već je vizuelno sastavljen od raznih boja i elemenata, koji se u daljini lako mogu utopiti u okolinu. Takođe, ni mala silueta mu ne pomaže da bude uočljiv.
3) Mrtvi uglovi – mnogi vozači ne gledaju pažljivo oko sebe i pogotovo ne gledaju mrtve uglove u kojima se vrlo lako možemo naći.
4) Većina vozača u saobraćaju očekuje da se ostali učesnici u saobraćaju kreću brzinama od 50-80 km/h. Oni nisu spremni da očekuju da će neko brže ići, pa su im i reakcije bazirane na toj pretpostavci. Motocikli lako ubrzavaju, pa motociklisti često i ne primete koliko brzo idu. Na to morate obratiti pažnju jer su sve brzine u urbanoj sredini van očekivanog opsega vrlo opasne i izazivaju neočekivane reakcije drugih.
Šta možemo kao motociklisti da uradimo da bismo izbegli smidsi situaciju?
1) Nikad ne pretpostavljajte da vas drugi vide. Vozite kao da ste nevidljivi.
2) Ako vidite automobil koji želi da se uključi u vašu traku, a niste sigurni da vas vidi, probajte da u okviru svoje trake napravite cik-cak pokret motorom, tj. da zalelujate levo-desno, čime biste napravili x-pokret i povećali šansu da vas taj vozač vidi.
3) Obavezno izbegavajte mrtve uglove u kojima vas sigurno neće videti. Trudite se da prepoznate mrtve uglove vozila oko sebe i posebno kada ste vi u toj zoni.
4) Koristite sirenu ako niste sigurni da li vas sumnjivi vozač vidi.
5) Kupujte vizuelno upadljivu moto opremu jer istraživanja pokazuju da smanjujete šansu da se nesreća desi ako nosite reflektivnu ili fluorescentnu moto opremu, tj. kacige bele ili neke svetlije boje.
6) Stalno skenirajte situaciju oko sebe i procenjujte faktore rizika. Kada situacija postane previše sumnjiva i rizična za vaš ukus, pustite gas i spremite se za kočenje ili manevar. Budite spremni!
Evo interesantnog filmića na engleskom jeziku, baš o smidsi situaciji:
Da li je vama neko oduzeo prednost dok ste se vozili motociklom?
Pitanje je da li postoji neko kome nije oduzeta prednost.Dok sam bio mladji posle SMIDSY situacije sam osecao strah i drhtanje nogu a sada cak i ne cekam da mi kazu tu famoznu recenicu.Samo jednom sam oboren na preko pedeset SMITSY situacija za ovih 35 godina voznje.Uvek posmatram face fozaca automobila(ili kretanje glave) i uvek idem sa pretpostavkom da me ne vide. Elasticna voznja,dobre kocnice,dobre gume i jake ruke su osnov za vadjenje u tim situacijama. Jbg. moramo se sami cuvati.
U danasnje vreme ( mislim na broj vozila i na nacin na koji se dolazi do vozackih dozvola, a i na celokupno stanje morala), prosto nemoguce da nijednom ne dozivite SMIDSY! No medjutim bez obzira na sve , niko ne moze da me ubedi da kad bi se pridrzavali saoracajnih propisa i oganicenja brzine ne bi bilo fatalnih! Znam da ce uvek biti i onih koji ce reci:” Pa sto onda vozimo ako to mora biti 40 na sat”! Mislim da treba razmisliti o tome, tj o sebi samome, a onda potraziti krivicu i u drugima! Zao mi je, ali svi znamo da djavola ne treba traziti, on sam dodje! Ipak je 80 ili 120 na sat dva tri puta brze od dozvoljenog, a onda ne pomaze ni ABS ni sveti Petar! Cuvajte sebe, sacuvacete i onog do sebe!
“bar jednom u životu”…. hah! … probaj dvaput nedeljno!
Moram da kažem de je bilo i gore, i da mnogo pomaže sto mi je motor crven, odelo vise nije 100% crno nego boje peska i stalno vozim sa upaljenim žutim maglenkama. Znalo je ovo i da mi se dešava skoro svaki dan.
Što se tiče ovih napomenutih saveta, slažem se sa većinom. Pomaže ako si malo paranoidan i uvek računaš na ono najgore (naravno u granicama, inače gde je fun). Neslažem se 100% sa komentarom o boji kacige (automobilisti imaju nižu tačku gledišta), ali dobro … poenta je jasna. Neočekuj niodkoga drugog da se brine za tvoju bezbednost! NIKAD!
Inače vozim cele godine, malte ne svaki dan i motor mi je glavno prevozno sredstvo i vole bih da dodam svemu ovome da primecujem da uglavnom promene vremena uticu na vozace. Nema veze kakvo je vreme ali kad se naglo promeni (prva kišna sezona u jesen i prvo sunce u rano proleće) svi pocnu da voze kao da su ćoravi, a oni što te vide kao da su nešto agresivni pa oce čak i namerno da se guraju!
pozdrav svima, dupe u sedlo i pamet u glavu!
Skoro svaki put kad se provozam po okolnim naseljima, desi mi se da mi neki auto oduzme prednost. Razbio sam se samo jedanput, davne 1974. kada se jedan “fića” izašao pred moj NSU iz sporedne ulice. Verujem da ima situacija kad vozač automobila ne vidi motoristu, ipak iz svog iskustva tvrdim, da se češće radi o bahatosti tih vozača, koji izlaze pred motoriste u fazonu “ko te je… ja sam jači!”. Nebrojeno puta sam se gledao oči u oči sa vozačem kola, koji je ipak izmileo pred mene, pri čemu sam samo za dlaku uspeo izbeći sudar, da bi on nakon stotinjak metara sišao s puta. U tim situacijama mogao bih da ga upucam da imam s čime! U takvim situacijama nema druge pomoći, osim da paziš na sebe i čim primetiš nekog da se približava sa sporednog puta (posebno ako je Yugo ili Golf 2), budi spreman na kočenje i izbegavanje.
Jednako su opasne i situacije preticanja. Krenem u preticanje vozila ispred sebe i kad sam već pored njega i on kreće u preticanje ili skretanje. Ja obično sviram sirenom pre nego što pretičem ili se približavam raskrsnici.
Meni se jednom desila situacija da nisam video motociklistu. Vozio sam bulevarom negde predvece, kada je taman krenulo da se smrkava, i pratio saobracaj. Iza mene je bio samo jedan automobil na oko 40 metara. Vozio sam par stotina metara i kada sam hteo da se prestrojim u desnu traku pogledao sam u retrovizor i taj automobil je i dalje bio na 40m, pogledao sam desno pored sebe, krenuo da se prestrojavam i u tom trenutku je motociklista samo prozujao pored mene. Da sam se malo brze prestrojio mislim da ne bi na dobro izaslo. To mi je bila prva i jedina takva situacija jedno godinu dana nakon dobijanja dozvole i od tada mnogo pazljivije vozim, ali i dalje mislim da nije odgovorno voziti motor po gradu brze od 70 km/h. Inace, ja sam biciklista i meni se ne dogadjaju situacije “izvini, nisam te video” vec “izvini, nisam ni gledao”. Kada kolima seku neki prelaz, vide da na njemu nema pesaka, ali uopste i ne razmisljaju da bi mogao da naidje biciklista…