Honda Africa Twin

Jednom davno sam negde pročitao: “Ljubav inspiriše, udahnjuje život, ljubav budi… Ljubav stvara velika dela, lepotu, snagu. Ljubav daje.” Lalajkova ljubav prema svom motoru je izrodila u svoubohvatni istorijat i pregled svih modela Afrika kroz skoro dve decenije proizvodnje istih. Svi očarani Voodo magijom koji ovaj motor donosi sa sobom – NE PROPUSTITE!

Kao i svaka priča, i ova mora imati početak, a on je u dalekoj 1984 godini…

NXR750V – Kraljica pustinje

Kako je tokom godina takmičenje na Pariz-Dakar reliju postajalo sve teže, Honda Racing Corporation (HRC ili Hondin tim za razvoj takmičarskih motocikala) je 1984 godine dobio nalog za razvoj potpuno nove mašine za sezonu 1986. Priča se da je lično Soichiro Honda izdao ovaj nalog. Rezultat je NXR750V, sa V2 motorom kakav svet do tada nije video. Ogroman motocikl sa 59-to litarskim rezervoarom i težine samo 123kg! Sa ovim motociklom napisano je prvo poglavje dugogodišnje uspešne istorije. Sledeće četiri godine Honda se pretplatila na pobede na Pariz-Dakar reliju. Cyril Neuveu se dva puta popeo na pobedničko postolje (drugo i treće mesto takodje NXR750) 1986 i 1987. Sledeće godine je to uradio Eddy Orioli, a 1989 godine Gilles Lalay. U dominaciji pustinjske kraljice se dugo ništa ne bi promenilo da 1990 nije došlo do promene pravila učinjenih da bi se pobedila na terenu nepobediva Honda.

317 Eddy Orioli Gilles Lalay

Africa Twin XRV 650 (RD03)

1986 godine je HRC tim dobio novi “radni nalog”. Trebalo je napraviti, u tom trenutku, najbolji enduro motocikl na svetu. Motocikl koji bi postavio temelje i Hondu učvrstio kao vodećeg proizvodjača enduro motocikala. Generalno, tih godina se Honda trudila da izgradi reputaciju proizvodjača pre svega kvalitetnih motora. Zato su i drugi motocikli iz tog vremena (VFR, CBR, Transalp) bili vrhunski uradjeni. Treba samo uporediti kvalitet izrade tog vremena – boja, plastike, točkovi, ramovi…

Kao rezultat razvoja, HRC je 1988 predstavio legendarni motocikl: Honda Africa Twin 650. Ovaj model najdirektnije vuče korene od nepobedivog NXR 750. Motor je u V2 rasporedu sa uglom izmedju cilindara od 52 stepena. Lancem pokretane bregaste osovine u glavi motora su otvarale dva usisna i jedan izduvni ventil. Iz ogromnog rezervoara od 24 litra gorivo je uz pomoć benzinske pumpe gurano u dva Keihin 32mm karburatora, smeštena izmedju cilindara.Smesu su palile dve svećice po cilindru.Snaga od 58KS se uz pomoć petostepenog menjača i lanca prenosila na zadnji točak.

Kočenje 185 kg teškog motocikla je na prednjem točku obavljao za ono vreme revolucionarni plivajući disk od 296 mm prečnika sa dvoklipnim NISSIN klestima.Zadnji točak je kočio jedan disk od 210 mm prečnika sa jednklipnim kleštima istog proizvodjača.Danas se ovom modelu zamera na slabijoj prednjoj kočnici, medjutim u ono vreme imao je najbolje kočnice u klasi.Sem toga, za podlogu i namenu za koju je predvidjen XRV 650 ima više nego dobre kočnice.

Pošto se zbog veličine rezervoara krajevi istog (gde se nalaze slavinice za gorivo) nalaze ispod nivoa karburatora, moralo je biti primenjeno rešenje sa električnom pumpom za gorivo.Na RD03 i RD04 postoje dve slavinice, bez mogućnosti položaja za rezervu.Postoje dva senzora za rezervu, jedan koji pali narandžastu sijalicu na tabli na oko 8 litara i drugi koji pali crvenu sijalicu kada ostane samo 4 litra goriva.

Vešanje prednjeg kraja je obezbedjvala hidraulično-vazdušna teleskopska viljuška.Zadnji deo je na aluminijumskoj viljušci čije je pokrete amortizovao jedan amortizer preko sklopa od tri poluge i sa mogućnošću podešavanja pritiska.

Prednji točak od 21 cola je obuven u 90/90-21 gume, dok su dimenzije zadnje gume 130/90-17.Oba točka su u pravom enduro maniru pletena žicama i sa “zlatnim” bandašima koje je radio čuveni DID.

HRC tim se trudio da što više iskustava i delova sa NXR-a iskoristi na RD03.Čak je tokom razvoja RD03 nekoliko primeraka korišćeno na Dakar reliju u Marathon klasi.Ipak, imali su nekoliko pojačanja rama u odnosu na standardni model.Izmedju ta dva modela postoji mnogo sličnosti.RD03 i NXR imaju identično medjuosovinsko rastojanje 2295mm.Imaju istu visinu sedišta od zemlje od 900mm i ogroman klirens (najnizu tacku motora od podloge) od 255mm. Po gabaritima gledano, XRV 650 je najveća Afrika iako je mnogi nazivaju “mala”.

Na www.xrv.org.uk se tvrdi da je XRV 650 najizdržjiviji motocikl koji je Honda ikad napravila. XRV 650 je jedini proizvodjen samo u Japanu i sklapan je isključivo ručno, nikad na proizvodnoj traci, sve do 1990 godine.

Africa Twin XRV 750 (RD04)

1990 godine došlo je do prve revizije.Motociklu je jasno promenjena namena.Od ovog modela pa na dalje, Afrika je više podešena za on-road vožnju.Radna zapremina motora je povećana na 750 kubika, a snaga na 60KS.

Prednji točak je dobio još jedan disk od 276 mm, ali bez prideva plivajući. Zbog suve težine povećane za oko 20kg zadnji disk je povećan na 256mm. Rezervoar je smanjen za 1 litar te je sada kapaciteta 23l.Usled povećane proizvodnje toplote zbog većeg motora, dodan je hladnjak za motorno ulje.

RD04 model ima medjuosovinsko rasatojanje 2239mm i 88cm visinu sedista, 2cm niže od prethodnika.Klirens je spušten na 215mm. Promenjena je šema boja, ali su plastike i većina delova zamenjljivi sa RD03 verzijom.1992 godine dobija dodatak, neku vrstu putnog računara, takozvani Tripmaster koji ima mogućnost pokazivanja raznih prolaznih vremena i kilometraža.

Proizvodio se zaključno sa 1993 godinom.Postoji mišljenje da je ovo možda najbolja Afrika jer se radi od RD03 modelu sa 750 ccm motorom.

Africa Twin XRV 750 (RD07)

U 1993. godini dolazi do još jedne znašajne revizije motocikla.Ram je izmenjen i nešto olakšan, dok je kućište filtera za vazduh sa starog mesta ispod sedišta prebačeno ispod rezervoara, a iznad karburatora.Na samim karburatorima je takodje napravljeno dosta izmena zarad smanjenja potrošnje.Na prednjim kočionim kleštima su napravljene izmene tako da je sada lakše zameniti pločice.I kočnica zadnjeg točka dobija novi glavni kočioni cilindar.

Krupne izmene su napravljene u plastikama oklopa, mada je novi sistem kačenja lošiji u odnosu na stare modele.Novi oblik rezervoara više pogoduje kolenima visokih vozača.Promenjen je rep motocikla kao i sedište ispod kojeg sad mogu da se drže sitnice i koje moze da se zaključa.Visina sedišta je sada 860mm ili 20 mm niže nego na RD04 ili 40mm niže u odnosu na RD03.

Sistem za napajanje gorivom je pretrpeo velike izmene.Sada na rezervoaru postoji samo jedna slavinica, ovog puta sa položajem za rezervu, senzori za rezervu i pripadajuće sijalice više ne postoje.

U manje izmene može se svrstati izmeštanje kutije sa osiguračima i rezervoara rashladne tecnosti. Zadnje vešanje je izgubilo mogućnost podešavanja.

Sledeća revizija modela je dovela do oznake RD07a. Sistem za paljenje je pretrpeo najznačajnije izmene. Sada jedna bobina pali po dve svećice, umesto ranijeg sistema gde je svaka svećica imala svoju bobinu. Napravljene su i velike izmene u kolornoj šemi, a bandaši su postali srebrnasti. Konačno, proizvodnja je prebačena u Hodninu fabriku u Španskom gradu Montesa. U ovom obliku se proizvodila do kraja proizvodnog veka 2003 godine.

    

Zaključeno je komentarisanje.