Filozofija pada za početnike

Neosporna je činjenica da će svako ko koristi motocikl/skuter pasti. Zavisno od svesti i znanja vozača, to se može dešavati jako retko a može i često.

Pa dobro, ali ja neću nikada pasti sa kineskog skutera. Jel? Možda vašom greškom ne, ali tuđom da. Za svoj staž i kilometražu od koje sam 80% prešao po centru grada imao sam prilike da dođem u situacije koje bi iz perspektive nekoga ko ne koristi motocikl bile nezamislive počevsi od psa u prednjem točku i kamiondžije koji namerno gazi kraj puta dižući mi prašinu i kamenčiće u vizir kacige.

Za početak bitno je imati umu nekoliko stvari:

1. Ono što vozite nije garancija da ćete ostati na točkovima

Skuteri i mali motocikli mozda ne izgledaju ozbiljno, ali razvijaju ne tako male brzine. Klizave podloge, blokiranje točkova, loša procena sitacije, tuđ faktor itd. takođe utiču na njih. To nisu igračke i vožnju na njima shvatite ozbiljno i ponašajte se odgovorno.

2. Brzine
Od vremena kada su skuteri odstranili mopede i bicikle sa motorom, skoro pa sve može da prebaci 60km/h. Nebrojano puta sam slušao braću bajkere o tome kako je to sporo. Na neki način i jeste, ali pad sa te brzine moze biti fatalan ili poneti teške telesne povrede što isto može biti u slucaju manjih brzina.
S’ obzirom da je 60km/h uglavnom ograničenje sa kojim ćemo se najviše susreti tokom vožnje, bitno je da vam iznesem činjenice zbog čega je bitno da ga se koliko toliko pridržavate i koliki uticaj ima 5km/h, 10km/h iznad.

U prilog stavljam tabelu u kojoj je referenca rizika 60km/h na drumu koji ima isto toliko ograničenje. Možete videti koliko puta se rizik povećava u odnosu na povećanje brzine:

Brzina Relativni rizik
60km/h – 1.00
65km/h – 2.00
70km/h -4.16
75km/h -10.60
80km/h -31.81
85km/h -56.55

Dakle, vidimo da samo 5km/h razlike dva puta povećava rizik. Zašto? To je samo 5km/h, skoro pa brzina ljudskog hoda? Čak i tako male razlike, utiču na procenu i prepoznavanje rizične situacije, izbor manevra za izbegnuti (slalom, kočenje…) i uopšte na generalno odvijanje situacije.

Zamislite dva automobila koji idu uporedno, jedan brzinom 50km/h dok ga drugi pretiče brzinom 60km/h. U momentu kada nailaze na prepreku (tipa, dete istrčava), u tački malo ispred gde se automobil koji je se kretao 50km/h zaustavi, drugi će u procesu kočenja ići brzinom od 44km/h.

U svakom slučaju, manja brzina ostavlja vise vremena za razmisliti i odlučiti se za pravilan potez.

3. Centar grada, naseljena mesta, kratke vožnje

Kratko rečeno, mesta gde postoje najoptimalniji uslovi za pad pa čak i onda kada idete u šortsu i majici po “Coca-Colu”. Ako ste imali nezgodne situacije i razmislili o okolnostima, skoro pa sve su se desile u centru. Zato je od krucijalne važnosti da na sebi imate opremu bez obzira da li krenuli na Alpe ili do apoteke po prezervative.

4. Oprema, uvek i svuda

Prvo i osnovno je kaciga jer su povrede glave često fatalne i ostavljaju trajne posledice. Poznajem čoveka koji je pao sa APN4 i udario glavom o beton. Ume da se izgubi u vremenu i prostoru, odluta negde pa se povrati i vrati. Strašne stvari, ne može nigde bez pratioca!

Jakne, čizme, rukavice, pojas, pantalone, nisu zakonski obavezne, ali asfalt dere kozu, kolena i koske pucaju, reume, prostate, upale mokraćnih kanala sinusi… Sve to strada pri padu i gotovo su neizbežne bolesti koje će vas dočekati u starosti čak iako ste vozili po relativno toplom vremenu. Oprema je ono sto će vas od toga koliko toliko sačuvati, nije 100% garancija, ali u mnogome može smanjiti posledice. Siguran sam da ne želite presađivanje kože sa zadnjice na lice, veštačke zube, plastični kuk… Svaki deo opreme je bitan!
Zaboravite na kafanske priče, ja pustim motor, skočim, kotrljam se, dočkam se na ruke… Toga nema.

Kratki primeri na ono što se u većini slučajeva dešava pri padu:

– Odrana koža koja krvari, pocepani nokti, opekotine (trenje o asfalt) kamenčići u mesu… U težim slučajevima potrebno je i presađivanje kože. Nisam lekar, ali grubo mogu opisati kako to funkcioniše. Koža se skida sa mesta gde je zdrava i to parče prebace na ono gde nedostaje. No, najgora stvar u procestu je što gurnu nekakvu veću iglu poput žbice od točka u taj deo i prikače na pumpu koja 24h vrti krv i izbacuje gnoj i sl primese. da bi se koža “primila”.

-Polomljene kosti
Uglavnom, nezgodno prizemljenje na asfalt bez protektora rezultira pucanjem kostiju. U najgorem slucaju mozete videti kako štrci kroz meso.

-Razbijena mašina

U nekim slučajevima možete proći bez ozbiljnih povreda, dok će motocikl, odnosno skuter vrlo verovatno pretrpeti nekakvu štetu. Farbanje, varenje plastika, ispravljanje vila, felni, mogu izaći i preko 300 evra što može uskratiti celu sezonu ili bar dobar deo nje.

-Unutrašnje krvarenje

Ljudsko telo ne može da izdrži veliku silu. Ono što mu se dešava pri jakom udaru jeste naglo kretanje unutrašnjih organa i dolazi do njihovog cepanja i krvarenja koje ne mora da da nikakve znakove i često se završava fatalno. Nemojte se libiti da posetite lekara posle nesreće da bi se utvrdilo šta se dešava sa organizmom unutra. Imajte na umu da će ukoliko kažete da ste pali sa motocikla, pozvati policiju i platićete kaznu, recite da ste pali niz stepenice, terase, okliznuli na bananu…

-Kidanje udova

Znakovi, klupe, odbojne ograde, žice, i ostale stvari pored puta postaju sečivo kada bajker kliza na isto. Od krucijalne važnosti je obratite paznju na takve stvari tj. okolinu te da smanjite doživljaj a time i rizik od pada i klizanja.

-Smrt

Statistički računato, bajker ima 22x veče šanse da doživi nesreću od njegovog kolege automobiliste. Zašto? Pre svega, automobilsta je zastićen kavezom, deformabilnim zonama i vazdušnim jastucima. Mi nismo, oprema je jedino što nas štiti i zato je, ponavljam, uvek treba imati na sebi. Imajte na umu da vas neko voli i očekuje da se vratite samostalno u jednom komadu. Čuvajte sebe i svoje bliznje od šokova i stresa jer je smrt najveća cena i put u nepovrat.

    

Zaključeno je komentarisanje.