Countersteering, teorija, sile…

Ne postoji bolji žiroskop od čoveka, ne postoji bolja automatska regulacija ravnoteže od (zdravog) čoveka. To je moje mišljenje. Mi imamo toliko senzora, koji srećom nesvesno deluju, da bi mogli da opišemo čoveka kao gomilu sondi koje šalju signale centralnoj jedinici. Mozgu. Razlikujemo se od robota samo u tome što robot ne bi sa sigurnošću mogao da radi one proračune za koje je potrebna pravilna pretpostavka. I robot je daleko skuplji za pravljenje. Mozak čoveka je savršena alatka, a bez alata nema ni zanata. Često nismo ni svesni koliko smo izuzetni. Vozila kao što su motori ili bicikle svojom konstrukcijom zahtevaju stalno održavanje ravnoteže. Pošto je za stabilno oslanjanje potrebno minimum tri tačke dodira, motocikl stalno traži tu treću tačku (ćopava, noga na semaforu), a mi uporno održavamo ravnotežu na (najčešće) dva točka.

Nisam bio neki fizičar u školi, ali su mi vektori išli dolično. Zašto vektori? Zato što se sile u vožnja bicikla ili motocikla mogu pravcu i smeru našeg kretanja je vrlo dugačak, zato je teško izbaciti nas iz ravnoteže pri velikim brzinama. Zašto je to dobro što vektorima možemo da opišemo kretanje? Pa ja ne znam jednostavniji način da objasnim kako i zašto se mi naginjemo u krivini da bi skrenuli. Svi ste čuli za centrfugalnu silu koja suši veš u mašini za pranje, to je ustvari objašnjeni fenomen da se prilikom kružnog kretanja javljaju sile koje deluju od centra ka spolja i tako cede veš… Ista stvar sa skretanjem motocikla jer je svaka krivina ustvari deo kružnice pa i na njoj deluju centrifugalne sile koje teže da krivinu ispravimo. Kada vozimo pravo, imamo silu koja deluje sredinom tela (duž kičme) ka putu, strelica na dole. Ok, ako skrećemo u levo imamo vektor, silu, odnosno strelicu koja nas vuče u desnu stranu, zbog centrifugalne sile i inercije (Inercija je težnja svakog tela da održi stanje konstantnog kretanja ili mirovanja). Mi se onda naginjemo ka unutrašnjosti krivine i strelica, koja je dok smo išli pravo delovala niz kičmu ka točkovima deluje ka asfaltu koji se nalazi pored nas, na unutrašnjosti krivine. Onda tu dolazi genijalni mozak koji sam rešava situaciju na taj način da reguliše nagib tako da zbir sila našeg naginjanja i sila centrifuge daju zbir kao strelicu koja ide kroz osu težišta motora i deluje tako da pritiska točkove ka putu. Korman nam služi za skretanja, ali glavnu stvar radi samo telo koje se naginje da bi napravilo ravnotežu sila.

PerfectcornerbikePostavite olovku da stoji uspravno. Kada je udarite u postolje, odnosno tamo gde dodiruje sto, ona padne suprotnu stranu od one u ka kojoj ste je udarili. To je klasičan countersteering. Kontrastiring. Kontrastraning U principu istu stvar uradi vozač, a ja sam siguran da ste vi do sada hiljadu puta uradili upravo to, pred krivinu, kada ste uvideli situaciju na putu i instiktivno sklopili u glavi idealnu putanju, i onda pred smao skretanje, malo cimnuli volanom u kontra stranu, sa motorom se desilo isto kao sa olovkom, nagnuo se na suprotnu stranu, odnosno na stranu u koju skrećemo u onda nam je bilo lakše da oborimo motor i proðemo krivinu. To je countersteering. Srećom, većinu ovih stvari radi naše telo bez naše intervencije, da radimo to svesno, verovatno bi padali kao kruške. Na isti način se i dižemo iz naginjanja, malo više skretanja ka unutrašnjosti krivine nas “izbacuje” u uspravni položaj.

Bez obzira što je većina ovih stvari povezana sa onom stranom mozga koja se baš i ne reprogramira tako lako, vrlo ja važno da svako od nas razume na koji način funkcioniše vožnja motora. Lepo je kada znamo šta se tu sve dešava. Toliko o talentima. Ostatak je vežbanje.

    

Zaključeno je komentarisanje.