Californication part 4

Prethodni članak!

Peta sesija

Ova, poslednja, sesija zaokružuje prvi deo treninga i polako pravi uvod ka drugom nivou. Gary nam je saopštio rezuate. U 80% slučajeva, pravilno smo prošli kroz idealnu tačku za ulazak u krivinu i relativno dobro prošli kroz istu. Šta još može da se popravi?

Odgovor je: Proći što bliže apex-u. Šta je WTF apex? Apex je tačka na sredini putanje skretanja kada si najbliži unutrašnjoj ivici krivine. Svako udaljavanje od apex-a, produžava putanju i uvećava ugao skretanja. Samo u 50% slučajeva smo prošli kroz pravilno mesto.

Kako pronaći i proći kroz to mesto (apex)? Za ovo se koristi tehnika 2 Step (Dva koraka).

Šta smo radili do sada? Približavaš se x-u i gledaš da ga pogodiš. Obično malo usporiš. Kada dodješ do x-a i napraviš counter-steering, usmeravaš se ka krivini. Problem je što je tada apex već dosta blizu i ako ne gledaš u njega nećaš ga ni pogoditi.

Tehnika 2 Steps izgleda ovako.

1.korak – lociraš Turn Point (x) i usmeriš motor ka njemu.

2.korak – pre nego što stigneš do x-a, dižeš glavu i tražiš pogledom apex. Perifernim vidom ti i dalje pratiš x i spremaš se za counter-steering ali pogledom već definišeš sledeću tačku putanje – apex. Dakle, pogledom tražiš mesto kroz koje želiš da prodješ. U trenutku kada oboriš motor ti već gledaš u sledeći cilj i motor se kreće baš u tom pravcu.

Verovali ili ne, to radi. Radi!!!! Ovu vežbu radimo bez ikakvih restrikcija – koliko brzina hoćemo a možemo da koristimo i kočnicu. Instruktori prvo voze ispred i pokazuju kako treba a potom iza. Ako ne okreneš glavu pre counter-stearinga, reaguju. U praksi se uveravaš u ono što svi znaju a to je da motor ide tamo gde ga vodi pogled.

Ovo su poslednjih petnaestak krugova na stazi. Fascinantno je kakva razlika postoji izmedju početka dana i ovoga što sada radimo. Krećemo se neuporedivo brže ali ne postoji osećaj da si bilo kog trenutka u opasnosti. Svi pravilno naginju motor, krivine se seku po optimalnoj liniji, vozi se opuštenije…

Poslednji krug i ulazak u boks. Svi smo mrtvi umorni. Dvanaest sati smo na stazi, prešli smo preko 150 kilometara u punoj koncentraciji, kuvali se na suncu u kožnim odelima ali smo neverovatno mnogo napredovali.

Sedmoro ljudi koji su nameravali da prodju samo prvi nivo, upisuju se i na drugi. To radi i moj drug Arsa. Ja na žalost nisam medju njima.

Uz obavezno pivo, sledi dodela diploma.

Da ne brinete, čak je i R-ovac, koji je zbog svoje samouverenosti izleteo sa staze i uništio motor, dobio diplomu. Organizatori su mu dali drugi mašinu pa je vozio ceo kurs.

I na kraju, kakvi su moji utisci?

Ako teba da kažem u jednoj rečenici, ovo je NAJKORISNIJA stvar koju sam uradio za sebe od kada sam seo na motor. Za prethodne tri godine sam prešao oko 25.000 kilometara. Mogao sam da prodjem još 250.000 ali ako nema ko da mi dobro objasni, pokaže i radi sa mnom, ne bih napredovao ni 10-ti deo ovoga koliko sam ovde naučio za jedan dan. Californi Superbike School je škola, veoma ozbiljna škola. Nije slučajno što postoji od 1976. i što radi na tri kontinenta. Školu čine njeni učenici. Ako oni smatraju da ima smisla potrošiti novac za ovako nešto, onda je i škola uspešna. Uz to nije ni obavezna – ko hoće ide, ko neće ne mora.

Jedno od većih iznenadjenja za mene ali i za mnoge oko mene je ponašanje mog GSA. Moram priznati da sam sumnjao da ovaj motor može da se vozi po pisti. Visok, težak, kabast… Prošle godine sam i odustao od kursa jer sam vozio Intrudera 1800. Zato je prvo što sam uradio bilo da odem kod instruktora i da ih pitam “A šta treba da radim ja sa GS-om?” Kada su mi odgovorili da vrsa motora nije važna, pomislio sam da me lade. Ispostavilo se da su u pravu. Ovo nije kurs brze već pravilne vožnje. To što, kada pravilno voziš, možeš da budeš i brži je druga stvar.

Da bi dokazali da motor nije važan, instruktori su drugog dana priredili mali šou. Devojka koja je vozila CBR 125 je zbog umora, odustala od poslednje sesije koja je bila skoro slobodna. Jedan od instruktora, Spidy, seo je na njen motor. Mali, tanki točkovi i 125 kubika, nisu ga sprečili da celu ekipu zatvori za dva kruga. Još je i stao da ih sačeka.

Ova demonstracija je imala još jedan važan cilj – da nas spusti na zemlju. “Nemojte misliti da ste posle jednog ili dva dana postali Rosi. Ovo je samo osnova. Potrebno je još mnogo toga da naučite da biste postali stvarno dobri. … a i kada se nauči, samo vežba, vežba, vežba, vežba…”

Da li posle ove škole bolje vozim motor?

Moj “mentor” Marčev smatra da sam jako mnogo napredovao. Ja to ne mogu da kažem, jer bi zvučalo neskromno (zato citiram Marčeva koji je uvek u pravu 8) ). Posle ovog kursa se osećam mnogo slobodnije na svom motoru i imam mnogo veće poverenje u njega. Postao sam sigurniji i u sebe. Ne siguran, nego sigurniji.

Osim toga, prihvatajući neke osnovne principe pravilne vožnje, pojavljuju se nova pitanja. Zbog toga i imam nameru da završim sva četiri nivoa. Kada sam uveče otišao u sobu, bilo mi je žao što se sve završilo i što nisam mogao da ostanem još jedan dan.

Autor: Furious Panda

    

1 Komentar za “Californication part 4”

  1. […] Sledeći Članak!      […]

Zaključeno je komentarisanje.