Californication part 3

Prethodni članak!

Treća sesija

Do sada je sve jasno. Nije svako mesto dobro za početak ulaska u krivinu. Shvatili smo da je to mesto mnogo bliža samoj krivini nego što je većina od nas mislila i da se nalazi na spoljnoj strani. Ovo ima valiki značaj i kod obične vožnje. Vozeći bliže spoljnoj ivici krivine, imaš bolju vidljivost: kakva je krivina i ima li neke prepreke u njoj. Na osnovu tih informacija se bira optimalna linija skretanja.

E sad, da li je moguće još više podići brzinu prolaska kroz krivinu a da se ne naruši stabilnost?

Tu dolazimo do onoga što svi jako volimo, couner-steering. Tu čarobnu tehniku svi koristimo ali mnogi nisu svesni da se to tako zove. U jednoj rečenici, kada želiš da skreneš desno, odguravaš od sebe desnu stranu volana a kada želiš u levo, levu. Logično. Praveći taj pokret, motor se naginje na stranu na koju želiš da ideš. Ako hoćeš u levo, de facto, okrećeš korman na desnu stranu i obrnuto. Ovo može da zbuni one koji voze bicikl ali je nama motoristima, naravno, sve kristalno jasno. Jel da?

To je tema treće sesije – BRZ PROLAZAK KROZ KROZ KRIVINU

U svakodnevnoj vožnji često dolazimo u situaciju da treba naglo da promenimo pravac. Tu pomaže couner-steering. Kod prolaska kroz krivinu, takodje možemo koristiti ovu tehniku. Upravo je to način kako treba skretati na pisti ako želimo da što manje izgubimo u brzini i da napravimo što kraći put skretanja.

Dakle, sledeća praktična vežba se zove BRZO SKRETANJE (Quik Turn)

Zadatak je da se na x-ovima (idealna mesta za ulazak u krivinu) napravi relativno jak counter-steering i tako udje u krivinu. Ovaj put instruktori su ležerniji – dozvoljeno je da koristimo dve brzine i kočnicu.

Šta reći? Po završetku ove vežbe, nije bilo nekoga ko nije razvukao kez po licu. Prosto je neverovatno koliko se podigla brzina svakog od nas i kako smo lako sekli krivine. Meni se na ovoj vežbi prvi put vrh leve čizme oderao o asfalt. Instruktor me je obišao i nekoliko puta mi pokazao znak thumb-up . Hteo sam da crknem od sreće.

“Čudan” raspored X-ova odjednom postaje jasan.

Četvrta sesija

“Kada odete u penziju i svojim unucima budete pričali da ste pohadjali California Superbike School, voleo bih da se sećate makar samo jedne reči: Relax.”

Ovo je tema četvrte sesije – RELAX.

Znam da sam dosadan ali ponovići. Motor je konstruisan tako da omogući optimalno kretanje i da na najbolji način reaguje na situaciju. Vešanje, na primer, ima funkciju da reaguje na karakteristike podloge (rupe, džombe) i da omogući da guma što više bude u kontaktu sa podlogom. Kada se pravilno obori u krivini, pojačava se pritisak na gumu i ona se (kao balon) većom površinom prilepi uz podlogu. Kada zadnja guma prokliza, prednji točak počinje da je prati da bi održao pravac. Itd., itd… Problem nastaje kada vozač pokušava da se suprotstavi zakonima fizike kojima se motor pokorava. Prvo, motor je jači od čoveka (jedna konjska sila, 15, 50 ili preko 100 KS je jače od čoveka). Drugo, vreme za reakciju se meri milisekundama. Zato važi pravilo, veruj motoru, vozi opušteno, ne steži korman.

Pri većim brzinama, točkovi se lako kreću levo desno (vibriraju) da bi korigovali različite sile i održali pravac. Snažno držanje volana je pogrešno jer se suprotstavlja tim vibracijama i pravi motor nestabilnim. Dizanje i spuštanje amortizera tokom vožnje po neravnom terenu je normalna situacija. Pokušaj da se telom to koriguje, destabilizuje motor. Osim toga, stegnutost na motoru dovodi do brzog umora i bolova u rukama, ledjima, nogama, vratu…

U kritičnoj situaciji koju sam naveo u prvom pasusu (točkovi idu cik-cak), najbolja reakcija je da se pusti volan i da se motoru dozvoli da sam odradi svoj posao – da se smiri. Pokušaj kontre ili stezanja kormana, destabilizuje motor i on još više podivlja. (Ovo sam lično doživeo prošle godine vozeći Intrudera po kiši, na nizbrdici i u krivinama. Dao sam malo jači gas u jednom zavoju. Zadnja guma je provrtela, počela da proklizava a sa njom i prednja. Ceo motor je počeo nekontrolisano da ide cik-cak. Pustio sam za trenutak volan i motor se vratio u normalu.)

Kod R-ova je telo nagnuto napred i oslonjeno na volan. Dodatno čvrsto držanje volana još više umara ruke. Potrebno je iskoristiti svaku situaciju i opustiti ruke: naslanjanjem na rezervoar ili kontrolom motora kolenima.

Na stazi smo. Radi se isto što i na prošloj vežbi ali se korman drži veoma lako i kolenima se prave korekcije. Da bi se videlo da si opustio ruke treba da lagano mašeš laktovima. To je zaista bilo smešno, dvadeset ljudi koji lome krivine i mašu kao da hoće da polete.

Kada se gleda sa strane, izgleda lako a u stvari nije. Nekako instinktivna potreba je da se stegne volan kad počneš da manevrišeš. Onda pored tebe proleti instruktor, izgrdi te što ne mašeš rukama i ti ponovo mašeš. Šta ćeš… Poenta cele priče nije da napraviš wow i da od tog trenutka počneš da voziš opušteno. To je nešto što treba stalno vežbati.

Sa dodatnih petnaest krugova, postajemo sve brži i sigurniji. Ja sve češće grebem čizmom po asfaltu. Osmeh ne silazi sa lica.

Autor: Furious Panda

Sledeći Članak!

    

1 Komentar za “Californication part 3”

Zaključeno je komentarisanje.