Californication part 1

“Trka na Moto GP-u… Takmičar izlazi iz krivine i odjednom motor počinje da poskakuje… Prednji i zadnji točak idu nekontrolisano cik-cak… Kao da se bori sa divljim konjem, bajker pokušava da ukroti pobesnelu mašinu i da se održi u sedlu… Uzalud… Motor pobedjuje. Salto i prizemljivanje u travi… Umesto da padne, motor produžava da radi ono za šta je konstruisan – smiruje se i nastavlja sam da se kreće… pravo, spokojno… Oslobodio se onoga što ga je dovelo u stanje neravnoteže – čoveka.”

Svako ko je ušao u svet motora zna da to nije jeftin hobi: motor, oprema, osiguranje, registracija, benzin, ulje, servisi… Sve to košta i svi smo spremni da, u zavisnosti od mogućnosti, investiramo i poslednji dinar samo da imamo više kubika, konja, bolje amortizere, gume… Nekako, svi zaboravljamo da se iza svih tih super, mega, ultra tehnoloških čuda nalazi čovek. U našem slučaju, mi sami. Koliko smo spremni da uložimo u sebe i sopstvenu veštinu vožnje motora?

Da li zato što sam psiholog pa verujem da ljudi mogu da rade na sebi, da li zbog priča bajkera koji su prošle godine pohadjali California Superbike School, u svakom slučaju, sredinom maja sam završio prvi od četiri nivoa ove škole.

Opšte informacije

Ceo program se održao 14. i 15. maja na moto pisti Kalojanovo, 140 kilometara od Sofije. Pista je duga oko 1.700 metara i ima sedam levih i šest desnih zavoja. Ekipa koja se sakupila je bila šarolika. Kao što se može pretpostaviti, najviše je bilo R-ova, od onih “uličnih“, sa registracijom, pa do specijalno pripremljenih samo za pistu. Jedan “učenik“ od 55 godina je vozio supermoto.

Na kursu su učestvovale tri devojke (Kawasaki ZXR, Honda CBR 125 i Suzuki Gladius). Novi V-Max, sa svojih 200 KS i sa iskusnim bajkerom za kormanom, prašio je kao lud. Pojavio se i apsolutni početnik na BMW K1200R i pošteno se namučio. Vlasnik firme Zed Moto, koji je organizovao celu feštu je vozio egzotičnog Benelli-ja. Što se tiče moje kamile (tako u Bugarskoj zovu BMW R1200GSA), to je bio jedini boxer motor i apsolutno najviši i najkabastiji od svih.

Objektivno pogledano, kurs nije za one koji su juče kupili motor i rešili da prve korake naprave na ovom mestu. Ipak je potrebno da imaš neku kilometražu u točkovima i da nemaš početnički strah od motora i brzine. Sa druge strane, oni iskusniji su takodje imali težak zadatak jer su morali da rade na korekciji postojećih navika.

Pripreme motora

Dok su se učesnici registrovali, instruktori i tehničko osoblje su pregledali sve motore i tamo gde je imalo nešto da se stegne ili opravi, opravljano je na licu mesta. Pritisak u gumama je podešen na niže nivoe – prednja na 2 a zadnja na 1,8. Zadnja je bila mekša da bi bolje ležala na podlozi a i zato što se očekivao topao dan. Najviša temperatura tokom dana je bila oko 27 stepeni i na mom motoru je u tom trenutku kompjuter pokazivao pritisak u zadnjoj od 2.

Prelepljeni su brzinomer i ogledala. Ovo se radi samo sa jednim ciljem, da ne odvlače pažnju vozačima i da se sva koncentracija usmeri samo na put ispred sebe. Jasno, ovo je moguće raditi samo u kontrolisanim uslovima – na pisti.

Pripreme bajkera

Osim (naravno) A kategorije i lekarskog uverenja, svi su morali da budu u kožnim odelima. To nam je bilo čudno jer ipak postoji vrhunska tekstilna oprema. Odgovor na pitanje zašto koža, dobili smo veoma brzo. Lik sa R-om je već na prvoj vežbi overio asfalt i desetak metara klizao po asfaltu i travi. Motor je morao da ode na popravku ali je vozač odmah stao na noge. Koža je bila izderana ali se nije raspala, što bi se sigurno desilo sa tekstilom. Jedini problem je to što je u koži bilo strašno toplo i što smo izgledali kao kosmonauti.

U subotu su održani 1. i 3. nivo a u nedelju 2. i 4.  Svaki nivo je podeljen u pet tematskih sesija koje uključuju teorijski i praktični deo. Tokom teorijskog dela, obradjuju se odredjene teme i vrši se priprema za vežbe na pisti i dogovara signalizacija sa instruktorima.

Praktični deo se vrši pod supervizijom instruktora bajkera. Ima ih petoro, svi su Englezi i imaju impresivne biografije. Osim što su dobri vozači, imaju izuzetne pedagoške kvalitete. Pre ulaska na stazu, prodju od jednog do drugog i proveravaju da li znaš kako se zove vežba i šta treba da radiš.

Svaki od instruktora odgovara za tri do četiri učenika. Pošto nemaš ogledala, ne znaš kad se zalepio iza tebe i gleda šta radiš. Ukoliko nešto radiš pogrešno ili ugrožavaš druge, ladno te izvuku sa staze i … ribanje. Posle svake sesije na stazi (15-tak krugova), sastaješ se sa svojim instruktorom i individualno diskutuješ šta si i kako radio. Posle vožnje, pravac učionica na teoriju, pa opet na stazu… i tako pet puta u toku dana.

Autor: Furious Panda

Nastavak

    

1 Komentar za “Californication part 1”

Zaključeno je komentarisanje.